Beograd je stari
šmeker. Ima priču, ima izgled, ume da zavede. Ne krije svoje mane, ali ističe
svoje vrline, i stavlja te pred svršen čin. Uzmi ili ostavi. Zato mu se jedni
zaklinju na večnu ljubav, a drugi od njega beže. Nije lako sa Beogradom, al' je mnogo lepo sa
njim.
Skoro dve decenije nisam imala stav o Beogradu. Ok, glavni grad. Lep je. Toliko. Postao je predmet mog interesovanja kad sam upisivala
fakultet. Došla sam u Beograd zbog fakulteta, ali nisam određivala fakultet u odnosu na Beograd. Da mi je fakultet u Valjevu, otisla bih u Valjevo. Ali eto, zadesi se u velegradu.
Na početku je bilo ovako, Beograd= fakultet. Tu studiram, a Kragujevcu se vraćam. Tamo je moja porodica, moji prijatelji. Tamo se odmaram, tamo uživam.
A onda je prošlo
neko vreme. A vreme donosi raznoraznosti. I shvatam da mi je donelo neke nove ljude, među njima i Beograđane. I zavoleli smo se. Oni mene i ja njih. Ah, lepog li osećaja kad sam ukapirala da se više ne vraćam samo iz Beograda Kragujevcu, već i da se iz Kragujevca vraćam Beogradu.
Sada, posle mnogo
godina, na pitanje odakle sam, odgovaram da sam Kragujevčanka koja živi u
Beogradu, a ukoliko mi situacija dozvoli, dodam da sam Kragujevčanka južnjačkog
porekla (volela bih kada bi
ljudi prestali da govore "što južnije to tužnije", jer to je, nimalo duhovita, jako ružna poštapalica). To ne znači da mislim da je
biti Beograđanin nešto loše. Naprotiv, privilegija je i drago
mi je što takve imam u svom okruženju.
Jednom mi je jedan prijatelj rekao: "Ne treba se vezivati za mesta, već tragati za srećom". Složila sam se. Velika je ova naša planeta, dovoljna da svako nađe svoje parče sreće. Ipak, ma gde krenuo, dokle god stigao, ne zaboravi odakle si načinio prvi korak. Zato volim svoje
južnjačko poreklo, svoje šumadijsko nasleđe i svoj, a beogradski način života.
I da, uvek me raduje
kad upoznam nekoga ko je došao u Kragujevac da studira, zaljubio se u grad i
želi u njemu da radi, osnuje porodicu i gradi život.
Ali ruku na srce, nadam se da mi Beograd nije poslednja destinacija. Jer...sedamdesetih su se moji sa juga preselili u centar, ja sam, skoro pola veka kasnije, iz centra krenula ka severu i osećam da taj nomadski poriv ne posustaje. Pa da se ne lažemo, ko ne bi voleo da vidi sveta? I da eventualno proživi u njemu.
No, za
sada, lepo se slažemo Beograd i ja. Hvala mu na tome.
Нема коментара:
Постави коментар